Održana javna rasprava o proaktivnom uključivanju građana u kontrolu rada državne uprave

26. Januar 2010.

Cilj projekta bio je ustanovljavanje mehanizama za praćenje i kontrolu rada javnih zvaničnika u ustanovama lokalne samouprave i javnim preduzećima, čiji je osnivač država, sa idejom da se unapredi kontrola njihovog rada od strane građana i doprinese unapređenju pravilne primene zakona, podnošenja predloga za unapređenje postojećih zakona i racionalnije upravljanje javnim resursima.

Jedan od najvažniji javnih resursa u savremenom društvu jesu informacije, posebno one od javnog značaja. Broj podnetih zahteva svih društvenih subjekata Povereniku za informacije od javnog značaja iz godine u godinu ubrzano raste, istakao je Rodoljub Šabić, koji više od pet godina obavlja ovu funkciju. On je, uz podršku uloženom naporu tokom ovog istraživanja, rekao i da je potrebno da se konačno jasno odredi šta znači pravo na slobodan pristup informacijama. „Da li je to samo obaveza organa vlasti da se odgovorno ophodi prema našim zahtevima za informacijama, ili to znači da vlast mora da pruža informacije i onda kada ih niko ne traži. Dakle, da se do informacija o finansijama i javnoj potrošnji dolazi bez posebnih zahteva“, podvukao je Šabić, i dodao da su zvanični informatori o radu, koji su i predviđeni zakonom, na zvaničnim internet stranicama predstavnika vlasti najbolje sredstvo.

Osim Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u proces monitoringa bili su uključeni i Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, te Zakon o Zaštitniku građana.

Nosilac ove funkcije, Saša Janković, smatra da je neophodno da se radi na povećanju broja ombudsmana u jedinicama lokalne samouprave, koji bi umnogome doprineli uspešnijoj kontroli rada državnih službenika. Međutim, trebalo bi da povedemo računa o tome šta sve ombudsman može da radi u korist građana, a šta ne. „Za razliku od Poverenika, Zaštitnik građana nema vlast, ali može da utiče na izvršnu vlast svojim predlozima. I to na centralnom nivou za sada dobro funkcioniše, ali Zaštitnik građana RS najteže svoja ovlašćenja ostvaruje na lokalnom nivou, jer osećaj da su izabrani kod lokalnih vlastodržaca, dovodi do toga da se odluke državnog ombudsmana obesmišljavaju“, rekao je Janković.

Rezultate istraživanja predstavio je profesor dr Stevan Lilić, „iz kojih se jasno vidi disproporcija u primeni zakona, usled realnog otpora prema njegovoj primeni. U nekim opštinama nisu saopštavali ni broj zaposlenih u samim opštinama, a sa druge strane neke opštine pružaju potpun pristup informacijama“, rekao je profesor Lilić, koji je u saradnji sa dr Draganom Prljom izradio analizu prikupljenih podataka i uradio statističku obradu.

Predstavnici organizacija Forca Požega i Narodni parlament iz Leskovca, istakli su da je na nivou lokalne vlasti, za njihove nosioce, važniji koalicioni sporazum, a ne primena zakona, dok opozicione stranke ne žele da iznose neke informacije koje bi mogle da iskoriste kada eventualno dođu na vlast, što dovodi do prekida odnosa i poverenja između građana i institucija.

Učesnici u javnoj raspravi su zaključili da bi u budućnosti trebalo još ozbiljnije trebalo da se radi na istraživanju i analizi efikasnosti i efektnosti u sprovođenju zakona orjentisanih prema ostvarivanju principa transparentnosti u radu organa lokalnih zajednica.