Od dna do vrha – presek stanja rada javnih institucija u tri grada Republike Srbije

11. Novembar 2009.

Okrugli sto u Kragujevcu obeležio je mali broj učesnika, a razloge za mali odziv (pored izuzetno lošeg vremena) prisutni su objanili raširenom bojaznošću građana da se bave ovom temom jer se ona percipira kao direktno upiranje prsta na gradske zvaničnike. Takođe, istaknuto je da je bavljenje tematikom javnih nabavki gradskih vlasti izuzetno klizav teren zbog skorašnjeg pokretanja pitanja zloubotreba u javnim nabavkama. Neinformisanost građana u vezi sa pravima koja imaju u odnosu na javne institucije i načinu na koje mogu da ih ostvare je još jedan problem o kome se diskutovalo. Pomenuti problem je istaknut u svim dosadašnjim okruglim stolovima.

U Leskovcu je informisanost građana na višem nivou imajući u vidu činjenicu da se OCD “Narodni parlament” dosta bavio ovom problematikom. I pored generalne otvorenosti lokalnih organa vlasti problemi postoje. Ilustrativan je primer JP “ Direkcija za urbanizam i izgradnju” u ovom gradu čiji zvaničnici nisu hteli da dostave tražene informacije od javnog značaja (za potrebe istraživanja u okviru projekta) iako postoji zakonski osnov da se dobiju. Prisutni na okruglom stolu su pokrenuli zanimljivo pitanje u vezi sa pravom dobijanja informacija od preduzeća koja su nastala zajedničkim ulaganjima privatnog i javnog sektora, a koja obavljaju poslove od javnog interesa. Naime, u ovom gradu komunalne usluge čistoće obavlja preduzeće ovog tipa koje nije dostavilo tražene informacije navodeći da se Zakon o sprečavanju sukoba intersa, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne odnose na njih. Profesor dr Stevan Lilić smatra suprotno budući da ovo preduzeće obavlja poslove od javnog interesa.

Održavanje okruglog stola u prostorijama Skupštine grada Niša i veći broj predstavnika javnih institucija (u odnosu na predstavnike medija, političkih stranaka i “trećeg sektora”) ide u prilog zaključku da su institucije otvorene za građane. Štaviše, predstavnici javnih institucija su pokazali veliki stepen svesti o neophodnosti da njihov rad bude javan o čemu svedoči redovno ažuriranje veb sajta. Mađutim, nelogičnosti u pojedinim legislativnim rešenjima umnogome otežavaju rad javnih institucija te se debata na okruglom stolu mahom odnosila na mogućnosti korekcija Zakona o javnim nabavkama.